Ovom prilikom ću vam pokušati objasniti koje prelazne akorde (hvatove) najčešće koristim u svojim cover-lekcijama. Prvo da krenemo od načina na koji određujem da treba primeniti neki prelazni akord. Npr. krećemo od Gdur tonaliteta neke pesme, akord koji sledi je, recimo, Cdur. Ako imamo najkraći moguć prelaz onda bi na basu bio odsviran ton H tako da gitara treba da odgovori na taj ton odgovarajućim akordom. Tada sviram Hdim .
Ukoliko imamo duži prelaz onda b ass gitara svira tonove A i H.
Gitara odgovara akordima F#dim/A i Hdim.
Ako prelaz sadrž' tri tona između G i C onda bi to bili tonovi A, A# i H. Prelazni akordi koje koristim su F#dim/A, Gdim/A# i Hdim.
Kad imamo prelaz sa akorda C na akord F onda koristimo sledeće hvatove. Za prelazni ton bassa E koristim C7 u skraćenoj varijanti gde ne sviram ton C kao ni ton G (koji takođe postoji u progresiji tog akorda kao 5. ton), već koristim samo treći ton (E) i sedmi (B) kao i oktavu trećeg tona. Taj akord nazovimo C7no5.
Na dužem prelazu imamo tonove D i E tako da sviramo Hdim/D i C7no5, dok kod prelaza sa tri tona na bassu , D, D# i E sviramo akorde Hdim/D, Cdim/D# i C7no5.
Ukoliko imamo duži prelaz onda b ass gitara svira tonove A i H.
Gitara odgovara akordima F#dim/A i Hdim.
Ako prelaz sadrž' tri tona između G i C onda bi to bili tonovi A, A# i H. Prelazni akordi koje koristim su F#dim/A, Gdim/A# i Hdim.
Kad imamo prelaz sa akorda C na akord F onda koristimo sledeće hvatove. Za prelazni ton bassa E koristim C7 u skraćenoj varijanti gde ne sviram ton C kao ni ton G (koji takođe postoji u progresiji tog akorda kao 5. ton), već koristim samo treći ton (E) i sedmi (B) kao i oktavu trećeg tona. Taj akord nazovimo C7no5.
Na dužem prelazu imamo tonove D i E tako da sviramo Hdim/D i C7no5, dok kod prelaza sa tri tona na bassu , D, D# i E sviramo akorde Hdim/D, Cdim/D# i C7no5.
Нема коментара:
Постави коментар