Fingerstyle

          Zašto fingerstyle, odgovor je jednostavan, slabo stojim sa pevanjem. Kažu mi ljudi,
pa ti dobro pevaš, ali retko ko me je čuo da zapevam. Dakle rešenje je bilo da gitara svira
bas deonicu, pratnju, temu i da peva. Zvuči komplikovano ali uz malo truda nastaje
fingerstyle.
         Šta je potrebno za ovaj stil sviranja.
Da bi bilo ko od gitarista mogao da odradi neku pesmu u ovom fazonu potrebno je da malo
bolje upozna vrat gitare, a to podrazumeva skale i hvatove duž celog vrata. Ja pesmu
skidam u par prosviravanja u više tonaliteta. Tek kad pronadjem pravi prstored i dodatno
je ukrasim odnosno zakomplikujem krećem sa vežbanjem. Uvek može bolje ali i ne mora,
nekad je bolje ostaviti osmišljeni finger kako vam leži i na prvu loptu ga snimiti nego
ga pustiti da se suviše zakomplikuje.
          Bitan je i moment kad se neki finger osmišljava, nije svaki dan za svirku. Ponekad
se gitara i ja posvađamo kao supružnici ali posle svađe sve je slađe. Ima dana kad ona
prosto paše ruci i tad je ne treba ispuštati.

           Dakle svirajte što više, i snimajte ono što svirate što zbog drugih a najviše zbog
vas samih jer čovek zaboravlja pa je lepo podsetiti se kako ste nešto nekad odsvirali,
još ako znate da to pretočite i u tablaturni zapis, milina.